— па гле ту и неки лонаца има — шта зар тај има и од тавана и од вајата кључеве. Жено! тај ваљда има све кључеве.

— Шта ја знам, колко он има кључева, а и ти се мене мани једанред, ја знам, шта ја знам а ти нечмавај ко бивол по читаву ноћ у соби, него обиђи по који пут своју авлију, па немораш питати, шта је ово, па шта је оно, одкуд ово овде одкуд оно онде.

— Јест, јест — тако ми и треба, да ме буба смрдљива учи како треба устајати, а то су даклем оне чини.

— Какве чини, није него, ти кад си газда, а ти пази, шта у твојој кући треба, ваљда оћеш да ти деца голишава иду по свету, и тебе би гад разно, да ја несправим, да купим сапуна. Направио си читаву ларму, мислиш све изгоре, недаш човеку ни до речи доћи, мислиш поараше те, отвордер бога ти боље те очи, право је казо онај Добрен, да треба да ји намажеш да се мало распусте, па да видиш кошто треба, да ти се непричињава што није. Чија је ово рпа што су џакови код ње? та беначе из моје ти прћије и шешир на главу купујем, па ти смеш још мени шта рећи, — е луда главо! — ти навек мораш превалити сирће. Та то сам ја казала синоћ слуги да наспе пет мерова жита од моје прћије, а ове завежљаје дала сам му да однесе оној што нам тка да се ја несећам и нежурим, тебе би ко мрцину без покрова морали у гробље одвући, још треба, да ми кажеш фала — ето ти шта ти твоје