Баћа Страшимир чим је дошо кући, ома још пре зоре, чим су други петли одпојали, устане, на ајд у шталу. Кад тамо, нема коња, ајд у вајат слугин, тамо опет нема ни слуге ни његове жене. — Но шта је сад, шта се ту ради — продера се Страшимир. Слуга у амбару, у ком је и жена му и газдарица била, помисли да ји Страшимир види, скочи из амбара па у помрчину, а жена му за њим, и никад ји више, а боме право су и имали, боље је и изгубити заслугу, него је у батина извући.

Кад баћа Страшимир пред амбар, а пред њим стоје кола и коњи и два пуна џака на њима. — А тај ли је посо, хеј, које унутри — жено дај свећу, свећу му лоповску.

Све су вашке залајале, живина закрештала,