зло. Ома тај дан оде у село суду и тужи чича Добрена да је вештац и да је ма ди у његовој жући закопо чине. Кнез пошље по чича Добрена. Чича Добрен кад чу зашто га на суд зову узме своја четир најјача вола, своју жену и децу, своје слуге и сав свој алат за рад па ајд кнезу.

— Чича Добрене, вели му кнез, тужи те баћа Страшимир, да ти имаш неке чине, и да таманиш његову кућу.

Чича Добрен сасвим равнодушно одговори: јест, господар кнеже, ја имам чине и ено ји на пољу, ако ти је по вољи да видиш. Кнез изађе напоље а чича Добрен му покаже своје рало и орало и здраву и снажну чељад своју. — Још да сам ти, вели, мого донети моје рано устајање и доцне легање, и сву муку и зној мој, онда би видио све моје чине.

Кнез кад чу овај мудри одговор и сам увиди да је тако, па се окрену Страшимиру: Видиш пакосна гујо једна, куд те је та пуста глава твоја занела, да на поштене људе зло потвараш, утворо једна! знам ја тебе добро; и само оно место ди ногом станеш кужно је. Чуо сам ја већ нешто за тебе, ал само нек дође до тужбе, оће ти се сатрти корен погани. Срам те било, безочниче један, ти, који се људи нестидиш и Бога небојиш, мислиш ваљда да ће Бог допустити, да својим лажљивим језиком праведна човека обориш, а незнаш да је Бог потпора оном, који га се боји. Завидиш његовом добру и велиш га да је с’ ђаволске стране, лудо! кад