Вук у школу а Вук из школе. — Бадава је сав школски запт, кад је код куће дете распуштено бадава сва учитељска мука, кад је оно из материни груди неваљалство посисало. Пакосна лења мати, никад неодрани добра вредна сина. Бадава је онда дете у школу шиљати, кад је најпре код куће све зло попримало. Кад курјаче дотле у шуми расте, док неизвечба поред матере, како се јагањци даве — то никад пас непостаде. Кућа се прави толико година, а колко треба док се сруши? Нек седи дете ако оће и десет година у школи, само кад дође кући, нек све оно што је он у школи научио грде и за лудорију држе, нетреба више од месец два — па ће је и обићи. Таку децу учити добру, то се зове сипати воду у ћупу без дна. Тако дете све оно што у школи чује, на зло изврће. Није то да ома школа неваља чин је дете неваљало. Цвет

је цвет, ал паук по цвету бере јед — а чела скупља мед. Добро је само за добре створено још из почетка, такође зло, за зле. Ето за сваку потребу човечију створена је вода и ватра и гвожђе и со и брашно и млеко и мед и крв од грозда и масло и аљина, ал водом добри гасе жеђ, а нечастиви даве људе. На ватри кувају добри ручак, а зли шњом куће пале, гвожђем ратар оре земљу, а крвници секу главе. Вином

весели добар своје срце, а уља се опија да кавгу замеће. Аљину облаче смерни да покрију своју наготу, а лисице да сакрију своју опачину.

Оцеви и матере, вама се уписује у грех, све што год вам неваљо син зла поради. „Добро