да је булдок осто: ал ко зло чини нек се добру а ненада. — Очину вољу није испунијо, две овце курјаци одвукли, осам чобани сакрили, булдок удављен, он испребијан — зло иза зла.

Баћа Страшимир кад је ово чуо — само је избечио очи стисно песницу — и шкрипно зуби: „сам ђаво, већ је на Добреновој страни.“

Чини.

Од то доба јако је омрзно Страшимир на чича Добренову кућу а Вук још већма. Страшимир је само вребо прилику да добије чобана Добренова, а и чича Добрена тешко да би с мирном кожом пропустио.

Већ је наново школа почела била. Мирко је навек моро раније одлазити а доцније долазити из школе, да се како год несукоби с Вуком. У школи сва су га деца осим Вука ко брата волела. Мирко јел имо није умо казати немам, а јел мого није му се дало да рекне нећу. Колко је добар брат, толико је и добар ђак био. На скамији, ди је његово место било, сам је учитељ својом руком, златни слови написо: Дика школи, а радост родитељима. Вук напротив данас је овом подеро пропис, сутра просо оном мастило, прексутра разбио једном нос, другом главу, ћупа и пенџери само су онда цели кад Вук није у школи, дођи ма у које доба, ко клечи? — Вук; које бијен? — Вук; ко затворен? — Вук. Сав је већ помодрио од силна боја, ал на псу рана на псу и зарасла.