баће обешчашћен. Несветуј зла да те неомрзне светуј мудра и заволе ће те. Говори праведном и он је готов примати. Кажи мудроме његову погрешку и биће мудрији; — ал ти си дете моје учио луду, а лудина је глава разбијен лонац, успи најсветију науку, она ће истећи. Само ти буди чедо моје и одсада добар, и неслушај што будала лупа, неће њега то олако проћи; неваљале оставља Бог за погибеони дан. Нек се нико нефали, ко се Бога небоји са својим имањем; јер богати осиромаше и загладнише а којима Бог треба, ти имају сваког блага. Као сан оног који се буди, тако ће сине мој добри, уништити Господ срећу они, који су неваљали.

У лажи је плитко дно.

Није прошло од то доба ни недеља дана, а већ је мого Вук увидити, да Бог ником дужан неостаје и да ће кад тад ђаво доћи по своје.

Вук се бојо да неће чича Добрен искати од Страшимира јагње, па пре нег што су се ова двојица састала, украде једно јагње из свог чопора, донесе га Мирковој кући, па каже, да је то отац му посло им за оно што је њина вашка удавила. Вук је то учинио што се одвише бојо Страшимирови песница, јер баћа Страшимир кад почне ударати он се неуме оканути, него лупа дотле, док чује душе у човеку — ал чега се бојао није се убојао.

Чича Добрен није био код куће, кад је Вук јагње доно, а кад је дошо кући а он узме Вуково јагње