главу одкине, погледај само ту несрећну матер, како жалостиво гледи, па како су јој се очи наводниле. Знаш шта нам је говорио господин учитељ: Неодврати лице твоје од бедника до бога уздисај његов допире кад се на тебе заплаче. Па знаш штосмо у диктанду писали да бог каже: Ако на гњездо птичије наиђеш и птичиће ил јаја нађеш, остави га, ако оћеш да ти добро будне и да дуго поживиш на земљи. Богами Вуче, ти нећеш добро проћи, видиш како том косу теку сузе, те сузе види бог, он ове види. Ко сузе невином на очи натера, тај ће сам плакати, а нико му се неће смиловати. — Какве сузе? да тебе тако стиснем и теби би чорба на очи потекла, какве сузе? ти ваљда мислиш да и оно зелено дрво плаче, кад га одсечеш, па из њега вода пође, ајд нелудуј жалосна врбо.

Мирко је сада, гледо свакојако, да бар матором косу живот спасе. Он се био усудио и да га отме, ал кад му Вук рече: ајд пробај, ако си рад да осетиш какви су у булдока зуби, он је моро мирно гледати шта ће бити. Сад ћемо тек правом кривцу судити. Чекај мало, теби нећу ома главу откинити. Учитељ је казо да треба но правди судити, сад ћеш и ти добити, што је право. Ти си најкривљи, и зато сам те оставио напослетку, да гледаш најпре муку своје деце, и баш с’ тога нећу ти ома главу одкинути. То није ништа, док си трено главе нема, то није никаква мука. Дед пружи језик, њега ћу ти најпре ишчупати, да се немош ником потужити,