пуцати оне спавају — као да ни муве нема да по соби зуји. Сунце већ у велико подну нагиње, кад се материне мазе буде, и тек сад настаје право гњилење и зевање, џоњају по читав сат у кревету док се не усуде да на земљу сађу. Још док спавају мати им застире прозоре да ји сунце не пробуди, како лепо мирно спавају — гулубице мале као окупане гријота ји је пробудити и нека ји нек се матери мазе, да што је сиротиња нег да ради, ако ће и газда ко и сиротиња издирати нашто му је онда бити газда. Тако је Страшимирова жена мислила, а што она каже муж је држо да нико паметније неуме рећи, а и како неби дао жени за право. Та његове ћери толико су порадиле, да она, која дан ноћ на шву седи неби могла толико урадити, који је то само без у сандуци, на како су то силни ћилимови шлингераји и хеклераји! Вредном нетреба времена, он у часови ради, фалећи своје ћери, говорио је сам себи Баћа Страшимир, ал и то није мого да се начуди одкуд меса и масти тако брзо нестаје као да се само једе, па немож намлети, тек што си испрего коње из суваче ватај опет, жито једва дотраје до новог, од зоби се тек порција плати с’ кокурузи немош ни пролеће доватити, ниодкуд с’ друге стране крајцаре него ако оћеш које марвинче да продаш.

Бадава мислио је Баћа Страшимир није чист посо, што ја тако тешко излазим на крај а тај чича Добрен нема толико ни земље ни марве па опет је код њега све пуно — бадава