Бог је дао мир на земљи његовој, поубијао је љуте звери са поља његова. Скакавац ни војска никад му преко њиве прешли нису, а од зли људи чувао му је стадо ангел божији, хранитељ добри људи и мирна стада. Кућа, кошара, амбар, млечар, гувно, стаје, све му је пуно ко пуна кошница и све у реду ко саће једно поред другог; чељад једра и здрава, марва гојазна и корисна.

И за све то није требо Добрен ништа више него благосиљати Бога, који га је упутио на пут прави, те вољу своју управља по закону Господњем и закону се његовом учи дан и ноћ.

Како је на дому Баћа Страшимировим.

Један четврт часа од чича Добренови њива, салаш је Баћа Страшимира, највећег на гласу газде у Добреновачком атару.

Кад погледиш по Страшимировим салашу много је заиста имо, ал све је то разбачено и испрекрштано као на вашару каквом.

Слама му се отегла ко гладна година, ал с’ једног краја накренула се да падне, с’ другог се већ спузала. На сред авлије стои велика гомила ђубрета, а около њга пластови сена са свију страна расчупани. Чело куће гомиле цигаља од десет година, полак од кише разтопљене а полак од дечурлије поломљене. Пред пенџери сијасет разваљени купа труле трске и рогоза.

На бунару стоје на земљи две ђерме, којим