који су Добрену рођени; за трпезом чича Добреновом била је слога, а ди је за трпезом слога ту сам бог у прочељу седи.

Бог му је благословио пиће и јело, он је у њега сипо здравље и задовољство. У чича Добреној кући никад лекар није требо. Кад је ко огладнио онда је и јео, а навек је онда престајо кад му се најбоље прохте и прослади. Чича Добрен умео је лепо доказивати како нетреба одвише јести: Једи каже умерено, да се какогод необједеш и непобљујеш, јер онда не само да си моро просути оно, што ниси ни требо унутра сипати, него и оно што ти је нужно било, и тако две незгоде имаш, појо си толико и опет си осто гладан, па ако си сирома јао и наопако ако ти се то чешће деси, ал боме ако си и газда штеди, сети се гладна доба кад си сит, а у дане богатства помисли на сиротињу. Нема тог што неможе у трбу стати само ако се по вољи распусти. Чувај — само што је излишно закидај, па остављај на страну и онако што је излишно није здраво, па ћеш опет доста имати, чувај брајко јер ако неначува ненатече.

Чича Добрен молио се богу, радио је и чуво, а бог му је благословио дела руку његови.

Земља му је навек давала род свој, а дрва пуноћу плода, јео је увек старо, а ново трајало му је до старог. Жетва му је сустизала бербу а берба сеидбу. Бог је благословио изласке и уласке његове — јел продаво — добро је продо, јел купово — боље је купијо.