уплашена од изненадна нападаја, упела се у све четир ноге, па куд које. Понајбоље се показао вођа. Он и у бежању мора бити први ту се негледа диће се стати само бегај. Овог је овде прескочио, оног одгурнуо, овог опет погазио — у тој гунгули покидаше сву мацину пређу, па јел она крива што јој господар неће, док му мати несашије, гаћа понети, кад то из дан у дан бива. Питоми гаћани из голубињака и нечекају да им се рана на земљу баци, него слећу с’ легала управо на котарицу па бирају најчистије зрно. Док трунтави маторци отискују једно друго итрија младеж већ је дошла ди треба. — „А свисте сад ту“ вели им Марко — а били мало ручали? Сви главом кажу да би, а брбљави гушчићи морају то и шест пута изриком да кажу — „бибиби, бибиби.“ Сви, колко толико, мирно и задовољно, једу, ал кавгаџија пето неможе пропустити да не заметне кавге, — Ово је зрно баш испред мене пало, ја сам баш ту стојо а ти си ме одгурнуо даље.

„Није него је баш испред мене.“

Овај једну, онај једну — на готова кирија.

Бадава им је мудра квочка говорила, да од ината нема горег заната, да само онај ко се уклања од зла и чини добро — да само тај живи довека. Бадава им је преповедала како две козе, кад су ишле преко узане ћуприје, нису теле једна другој пута да уступе, него су једна на другу удариле, па су тако обадве у воду пале и удавиле се. Бадава им је и у најслабију жицу ударала — у славољубље па