отац да дерем чизме, а, као мајстор човек, није могао допустити да босоног идем. Е тако сам проводио прве године мога школовања. Отац ми је начинио торбу за књиге, која се звала тека, па на дизги обешена висела ми је као патронташ; чизме сам имао јаке, са дуплованим ђоном, који је био са јаким ексерма исцифран; плундре грубе, јаке, хозентрогери од дизге, а на глави капа од седам ћошкова, од манџестера, онаква иста у каквој Лутера молују. Тако сам онда изгледао.

У овом школском животу није се ништ’ тако важно догађало. Учио сам се добро, рачунати сам знао од свију моји’ другова најбољма. Но једно ме је највећма мучило. Био сам увек гладан. Код куће, истина, имао сам дост’ јести; лебац је, истина, био црн, ал’ добар; но све је то мени мало било. Мати ми је често додавала крадом чанчић резанаца са сиром; наравно, морао сам брзо јести да ме отац не уфати; не једанпут гушећи се са резанци нашао ме отац, и песницом по врату помагао им клизати се. Но до једног сата опет сам био гладан. Моји другови знали су зато и звали ме прождрљивим. Ако ујутру у школи, пре нег’ што ће учитељ доћи, моји другови, који свој фруштук не могу да изеду, а они са мном у погодбу, па ми даду по шест, по десет палица, па тек легнем за по кифле драговољно.

Код куће, ’осим матере, на руци ми је била мода сестра, сека Јула. Она је била на гласу девојка. Поред пенџера пролазили су многи гавалери. Ја сам морао много пута на страни бити, да њој јавим ко иде из другог ил’ трећег сокака, па кад јој добар глас донесем, грошић не фали. Каткад ме је, опет, терала да код куће не лармам, па опет грошић. Каткад, опет, морао сам стајати на врати кујнски, да нико унутра не уђе; штавише, и мојим друговима запретио сам онда улазак. Моја сека имала је неки бели пра’ у једној кутици, па кад се са неком водом умивала и праом трла, а ја сам децу јурио из кујне: »Напоље, децо, мојој секи није се још образ осушио!« — Деца изиђу, а ја за ову услугу од моје секе опет грошић. Сви су фалили моју секу да је лепа; мати да изађе из коже од радости, кад чује да јој је кћи нобл. Ал’ све то оцу није се допадало. Не једанпут сека Јула бегала је