матер опомињем, јер мати ме је управо овом свету поклонила, и често ми је у детињству крадом, да отац не види, јести давала; отац, пак, често ми је апетит са дизгом ил’ рифом покварио.
После рођења прва ми је била та срећа, што су ми лепо име надали. Крстио ме је Јова берберин, и као човек од добра вкуса, надао ми је лепо име — »Милан«. Многи ће мислити, да то у животу ништ’ не чини ил’ он лепо ил’ ружно име имао. Није тако. Познавао сам женски’ које су мрзиле на имена: Јосиф, Јаков, Мојсија, Аврам, но допадала су им се имена: Јулијус, Емил итд. Моје је име јошт и по томе срећно било, што сам га могао двоструко употребљавати: у простијем друштву Милан, у ноблијем — Емил.
На прве године мога живота не могу се добро опоменути, но мати моја ми је говорила, да сам врло леп био, и сви су њој завидели што тако дете има. Отац ми је био љут, намрштен човек; радио је цео дан као црв, кад са једним калфом, кад и без калфе; мати ми се тек око ручка, фруштука и са децама бавила. Кад нас је троје ситне деце у недељу обукла, изгледали смо као из вертепа. Кажу да сам имао криве ноге као левче, ал’ сам онда јошт сукњу носио, па се није видило. Имао сам једну велику сестру од двадесет, ил’ ваљда и више, година.
Мати је радо крадом пецварила, а особито је кафу радо пила, па и нама је давала. У оно доба није се баш у свакој кући кафа пила, а код занаџије реткост је била, па обично мајстори љутили су се на жене, када су кафу пиле. И отац мој у највећу је јарост дошао, када је матер код кафе уфатио. Било је онда сваког белаја. Све је говорио, да ће му кафа кућу упропастити.
До шесте године учио ме отац код куће азбуки, и мало молити се, па онда ме послао у школу. Ту се сад за мене нов свет родио. Већ сам онда плундре почео носити. Ту се већ започела познанства са млогим децама. Ту ми прохуја једна година као један сан. Из школе па кући, па учи лекцију, па на егзамен пред оца. Особито знао ми је отац аритметику врло добро и почео ме у њој обучавати. Друга деца, кад није било школе, ишла су којекуд, а ја, како из школе, а оно свуци чизме па учи. Није ми дао
