почеше филистери Бранка пецкати; Бранку није требало млого, но груне међу филистере, а ови пете под квекер па беж’. Но једног је једним ударцем тако набоксирао, да је почео крв пљувати. Туже га декану, држи се академичан концес. Једва га ослободе, издржавши ариште осам дана.

Кредитори једнако наваљују. За сваког човека је хрђава ствар кад има кредиторе, ал’ за ђаке најгоре. Ту никад мира нема. Помислите само нас троје у једној соби. Треба која крајцара за ручак: продај данас панталоне, сутра кошуљу, чаршав, прексутра саре. Дође у суботу вешерка, који тај је од нас код куће. Здравковић јој каже до дође ујутру; нема Наранџића сад код куће. Вешерка у седам сати лупа на врати; мртва тишина, нико се од нас не миче; над кључаницом обешен је пешкир, да се не провиди. На пенџеру бела провидљива фиранга, ал’ се у креветма тако постирамо, да се нико не види. Доникле лупа, па оде. До по сата, ето шустера. Тај јаче лупа, хоће да провали врата. Нико се не јавља. Лармајући оде, после већ када је с кредом на врата написао, да ће сутра ићи декану. Мислимо се, само к нами нек не дође. Ето опет шнајдера. Тај тихо лупа, гледи кров кључаницу, опет лупне, па учини се канда је отишао, ал’ ето ти га код пенџера. Тако једанпут, да видим да ли је отишао, устанем, обучем шлафрок, метем шешир на главу, па ајд’ к пенџеру. Кад онамо оћу да завирнем, а ето шнајдера пред пенџером. Јошт нисам додирнуо фирангу, па станем, па укочим се као штатуа. Фиранга је бела провидљива, шнајдер ме види, па каже: »Та зашт’ не отворите, господине Милане?« Ја не мичем се. Шнајдер: »Та, богами, Ви сте, видим Вас, отворите«. Код мене ни око не миче се. Тако он моли ме, преклиње ме. Аја, ја ни не дишем. Шнајдер оде. Прексутра дочепа ме у »Белој лађи«, у кафани, пребацује ми да ме видио код пенџера, па га ни унутра пустио нисам. Ја му кажем, да то нисам ја био, него мој клајдершток, са шеширом, и уверио сам га. И дан-данашњи држи, да сам био клајдершток.

Кад нисам имао у недељу чисте кошуље, а ја зимни пруслук од црне чоје, па до горе закопчам, па тек од јаке шпицеве дам да вире више мараме.