како ће; уфате га двојица испод руке, па вуци анаван, гурај га, па ето шасекоте, па после с њим чардаш, па мазур, па тако даље, чак до зоре. А кад зора — сви се изгрле, па се пакуј кући, па тек ћемо се опет почетком нове школске године састати.

Сутрадан нема нас више, само ја, Бранко и Здравковић. Живили смо као и досад, и чекали смо нов курз, да се у јуристе упишемо.

Бранко једнако меланколизира, но ја и Здравковић тешимо га. Ида не може да му из главе изиђе. Све је мање и мање говорио, све је ишао по башчама, усамљен, почео већ стихове писати. Мислио сам да ће полудети. Онда ново нешто смислим. Наумим да се дамо на курмахераје, а ја ћу почети; Бранко, у почетку, за то не би се могао задобити, али мислио сам довешћу га код какве лепе фрајле, па мора Иду заборавити. Почнем га молити да се шета са мном. Од примљене вересије и продати’ неки’ ствари имао сам толико новаца, да до почетка школе могу гавалерски живети. Бранку је узајмљивао неки сензал, на велики интерес, под кондицијом да ће од куће наплаћен бити. Носили смо се лепо, више нег’ што треба да заробимо какво срце. Здравковић није бранио за гавалерство: он је опет све жеднио; понајвише одмарао се код сата у пивари и, што је реткост, дошао је код фрау Еве до кредита, да је могао каткад и на вересију пити.

Шетамо се једанпут поред једне куће, од које је пекар био госа. На пенџеру видимо лепу фрајлу. Она баца на нас, хоћу да кажем на мене, умиљат поглед; тако једанпут, двапут, после и трипут. До који дан видимо да виси таблица на капији: издаје се месечна соба. Падне ми на памет, да одма’ оставимо стари квартир и овај да узмемо. Наговорим Бранка, кажем му да и онако жалостан је за њега стари квартир, гди је Ида седила, да идемо у нов. Он не брани. Здравковић остане јошт у старом, док термин не дође. Ми, дакле, одма’ узмемо тај квартир и уселимо се. Господарова кћи била је млада, па бела, румена, пуна, као све пекарске кћери. Звала се фрајла-Фани. Мати једна мала, дебела жена и одвећ љубазна. Отац је био есенција од свију пургера, увек добре воље, па гостољубив. Имао је јошт два сина, но били су изван, на занату.