онамо, да видим последњи пут малог Алфонза. Мати сама са слушкињом поред њега седи. Дете канда је од белог воска начињено, а јошт мали румен на образу. Кад видиш матер и дете, па да није мртвачког сандука, ,рекао би да Венуо лебди над спавајућим Купидоном. Ту почнемо ју сажаљевати, ал’ она без икакве душевне слабости, уфати Бранка за руку, у очи му стаде гледати, па прослови: »Ви сте младић јошт, но поверићу Вам моју тајну, која ми на срцу као цента лежи. Ваше добро срце, непокварена нарав оправдава то поверење; из чистога срца у чисто срце уливам моју бољу. Ја сам од једне славне породице. Мој је отац био гроф Б., а моје је име Ида. Овај несретник, ког Ви за мога мужа држите, није мој муж. Воспитана у двору мог оца, била сам предмет уважења у нашем окружију. Исти несретник дође са неколико господе код нас у госте. Била сам онда шеснаест година. Гост је тај био гроф Ц. из Пољске, био је онде у нешто помешан и прогнан. Мом оцу његова породица била је позната, па га понуди да подуже код нас остане. Човек је спољашности добре, речи углађене, наскоро задобије наклоност моји’ родитеља. Они нису знали за његово прогнаније, и за јошт неку околност. Запроси ме. Најпре су се затезали (родитељи), после се реше. Ја нисам противу стала. Венчамо се. Живели смо у очиној кући једну годину. Кад наједанпут, почне се он са мојим оцем кошкати. Муж ми наједанпут заповеди да будем приправна на пут. Још онај дан смо отпутовали и дођемо у П. Но чује то мој отац и пише ми, да сам несретна женска; мој муж да има живу закониту жену. После неколико дана жена његова дође у Пешту и поче с њим процес. Ја хоћу да га оставим, он преклиње ме да останем детета ради. Обречем му доникле, док се са мојим оцем не уговорим. Пре осам дана пишу ми да ми је отац умро, и да дођем кући. Ето, сад умре и дете, и тако раскинута је сва свеза. Сад идем мојој матери. Вами за спомен ево један прстен и мој минијатурпортре. Носите ме у спомену, као што ја Вас у срцу. Кад Вас буре светске напопадну, погледајте на овај лик и нећете клонути, јер и ја под ударцем моје судбе клонула нисам. Ја сам видила Вашу оданост прама мени, и велико участије, и знам да би ми и Ваше пожртвовање поклонили. Но Ви сте млад