школе кући, па у пивару. Пасија је била видети ту трговину. Та три сокака, Крајцгасе, Сербенгасе и Бастајгасе, ту су хандлови све врили, јер је ту највише ђака било. Особито у време вашара и вакације најбоље су кшефтове правили. Како је који хандлов у авлију ушао и повикао: »Хандле!« — одма’ сам га по гласу познао који је. Били су њи’ преко двадесет који су од мене куповали. Ђаци су мени доносили њи’ове ствари, јер сам и’ ја скупље продати умео. Како сам видио какве чакшире, знао сам напред шта ће хандлов за њи’ дати. Но опет крајцаре нисам фалио. Ал’ ме хандлови и решпектирали; куд год сам пролазио, свуд су ми капу скидали; ил’ ако су ме из далека видели, а они окрену к мени главу па вичу: »Хандле«. Већ ме то и женирало јако.

Кад и кад мислио сам се: шта ће са мном бити, ако нестане еспапа, а дужници ми не плате дугове? Кондиције нисам имао, а већ не би и’ рад ни имати; већ сам се одучио. Па већ долази крај године, школа ће бити завршена, па што бог да. И доиста, достигнемо и крај школске године, и ја и Бранко, и остали. Бранко већ се научио на наш живот; ишао је у пивару као год и ми, и, шта више — заљубио се.

Гди смо ми седили, у истој кући седио је један господин, около триест година стар, леп пун изражаја образ, држање господско. Госпођа му је била идеал лепоте. Такав образ тек Рафаел могао би смислити. Стас благородан, образ дугуљаст, млечан, очи као небо плаветне, на уснама јој се лепота распучила, као у пркос образу да покаже беле зубе, за којима се сакрива красноречив језик, да излије сву милост срца. Једва је имала дваест година. Имали су једно красно мушко дете од две године Даље су имали једну слушкињу врло малу ал’ здепасту девојку од дваест година.

Он је давао лекције у француском и енглеском језику, био је шпрахмајстер. Код куће је ретко био, само на подне; ноћу после дванаест долазио је кући. Госпођа по цео дан седила би код пенџера једног, поред женског посла, и гледала је шта ми ђаци радимо. Особито видио се јој интересантан тај вашар код мене. Ђаци који су к мени долазили и стихове знали правити, опевали су је у стихови.