Бранко пише тутору, да се ништ’ не брине за њега, он је на добром месту, хоће да је независан, хоће сам да се издржава, и благодари му на досадашњој неги. Тутор га поче свуд тражити. Шиљао је своје људе, да га вребају; од другова сваки се чини невешт, а полицаја у оно доба није било да га могу тражити. Но нашао се један издајица, и то од они’ ђака који су се за високоучене држали, и изјави да га овим и оним сокаком сваки дан около једанаест сата пре подне виде. Тутор пошаље вребача, овај напипа гди седи и јави му. Сутрадан ујутру рано тутор онамо, и нађе га. Псује га — не вреди ништ’, моли га — ни толико. Он хоће да је независан; ако му се буде зло водити, обратиће се опет на њега. Шта ће с њим? — пошље му хаљине и остави га на миру.

Не прође две-три недеље дана, а Бранков тутор се нагло разболе и умре. Био сам са Бранком на укопу. Први и последњи пут видио сам овде Бранка плакати. Добије новог тутора, који се само за свој џеп бринуо, па нит је докучио правац, по којем Бранко корача; почео га гонити, називао га лудом и фантастом, да од њега неће ништ’ бити, и претио му да ће му сваку помоћ одвући, ако му се у свачему Бранко не подвргне. Он хоће да га беамтером начини; Бранко не да се ни осолити.

Сад остане сам себи остављен. Но он поред мене, са мном заједно, излазио је добро на крај. Живили смо задовољно. Кад ал’ на једанпут изгуби Бранко кондицију. Посвади се са својим принципалом. Није се могао онде слагати, јер на таквом месту мора бити ђак врло понизан, често мора ласкати, а често и неугодност какову поднети. То већ није било по програму Бранковом ког је од свог тутора наследио, пак првом приликом незгоде оставио је место своје задобивене независности, да опет ново тражи.

Он дође к мени. Што смо имали то смо заједно са Здравковићем делили. Ђаци који су нам дужни били, од части почеше се сакривати. Шта ћемо сад? Ту нема ексекуције ни персоналареста.

Но имали смо доста ствари, па сад смо почели ми залагати и продавати. Данас чакшире, сутра капут, па ни бригеша. Цео посао нам је био најпре у школу, из школе кући, па онда хандлуј. После подне опет у школу, из