богослови, и обично изгледали маторији од остали’. Већ издалека су се могли познати по дугачким капутима.

С моје стране већ сам могао на крај излазити са мојим животом. Мој досадашњи принципал давао ми је кост и квартир, а осим тога учио сам малу децу, или у ђачком језику речено, држао сам кондиције. Истина, нисам морао више астал намешћати, но морао сам мом принципалу у његовим пословима, које је он кшефтом називао, на руку ићи. Тај његов кшефт састојао се у том, да је новце узајмљивао на велики интерес; обично су га звали »вухерером«. Да, на пример, пет стотина форинти на три месеца, а интереса од тога је за то време шесет ф., па куд ће боље! Ја сам му у његовим кшефтовима био као курир, и није ми на штету било. У празно време у грчкој, чивутској, и богзна каквим каванама, упознао сам се са различите сорте људма: са вухерерима, сензалима, па сам се од њи’ доста научио, тако да за кратко време не би ме ни ђаво преварио. Знао сам већ како се препарира, ако ко хоће банкротом да постане; како се женидбе и удадбе чрез сензарију и профит праве. И ове то већ у мојој седамнаестој години! Новац је падао, па сам се већ почео носити као каков гавалер. Зими капут од тифла, па онда кришпин, лети квекер, беле чакшире, лагирате ципеле, па шпацирај се тамо амо. То је био живот!

У оно доба у П... био је хаупквартир српски’ ђака у Крајцгасе, баш гди је Пантеон. Неколико коракљаји оданде на ћошку симиџиница. Мала ниска кућица на ћошку, увече јако осветљена. Ту ти је било пуно ђака, трговачки’ калфа; ту се частило, пило, певало. Колико је ђачки’ генерација та мала кућа видела, колико и’ је преживила! Колико има знатни’ људи, који су овде као ђаци бермет пили, ћајије јели! Ту сам се и ја ћајијама не једанпут осветио. Но када сам се већ држао за ноблијег, пренебрегао сам ову кућу, која је толико славни’ ђака угостила, па ми је за ту неверност и данас жао.

У школи, истина, нисам био од најбољи’ ђака, ал’ опет сам знао толико, да се могу до идуће класе довући. Имао сам млого ситни’ кшефтова, па сам у њима време изгубио. А и онако нашто би ми биле оне метафизике, кад нисам рад хале водити. Ја тек хоћу да постанем господин и до лаког живота да дођем.