крајцару, тако кад сам за њом Резом, газдарицом. на пијацу ишао, да јој што преватим. Најбоље ме је плаћала, кад сам јој купус гацао; онда десетак, и то сребрн, не фали. Но шта је све то помагало, кад сам био лаком, па како преко пијаце пређем, па видим што за јело, одма’ све потрошим.

Мислио сам се дуго: како ћу ја што заштедети моћи? Напослетку ово смислим. Купио сам од црепа малу шпоркасу, која на глави има разрезану као уста рупицу. У ову касу дакле треба да бацим сваку крајцару која ми до руке дође, па кад буде пуна, разбићу је и извадити суму од два форинта. Но ко ће држати ту касу? Ја? Пробао сам, па ми није дао враг мира, но како који грошић унутри, а ја с ножем у рупу, па грошић уз њега спусти се у шаку. Кад после покаја’ се, па дам Лизи да чува касу, и тако ја опет опоравим се. Како коју крајцару, а ја унутра, но, додуше, слабо се пунило. Мислим се како би до мало више пара дош’о. Татомир је имао млого свилени’ буба или црви, пак сваки пут ми дао по једног црва када сам год дудова лишћа донео и ’ранио их. При чишћењу млоги се цркнути сваки дан налазили, а ја поред цркнути’ метнем на страну по којег живог на мој рачун, па их назначим пред Татомиром у листи усопших. У оно доба куповали су ђаци једног свиленог црва за крајцару шајна, који је велики био, већ да се умота, и за две. Ја сам мустровао моје црве, па продавао, по крајцару по две; понеки господски син дао је за шареног и грошић. Ето новаца. Но и требало ми, јер су ми ђонови, поред свију педесет ексера, већ издерани били. Од свакидашњег прихода половину метао сам у касу, половину пак задржао, да могу и с другим чим шпекулирати. Шта сам, дакле, радио? Са неколико крајцара ишао сам међу шпилере, међу децу, која се за новце пецкају. Добијем данас грошић, два, сутра грошић, два, ето берићета! Половину у касу, половину опет за пецкање. Тако, дакле, које црви свилени, које пецкање било ми је на такву хасну, да сам се са чизмама снабдео и, што ’но кажу, закрпио. Сад сам већ био на ногама: имао сам пет форинти шајна! Колико је труда коштало, док сам ја до њи’ дошао! Сад ми је већ лакше и до сто доћи.