душевном, подложнији него други«. Ово је било, дакле, његово начело. А, Бранку често је давао овај савет: »На ништа не буди лаком, не буди ласкатељ, улизица, немој отимати, боље ти дај, милост немој од никог искати ни примати, јер онда ниси достојан бити човеком. Немој бити клеветник, чини што више можеш добра, па кад си већ такав, а ти не дај се од никог газити.« Ето такав је био живот мога друга Бранка, нити му је који од другова стање његово завидио. Сви ми познати његови бегали смо, како смо гди на сокаку Бранковог тутора опазили. То му се једно могло завидети, што је код тутора сијасет књига имао, па је могао читати шта гођ хоће.

Сад оставимо Бранка мало на страну.

Да видимо како сам ја живио.

Код куће послушан сам био. Најрадије сам слушао куварку. Она је била права госпођа; носила се лепо као ма која госпођа; било је ту и шешира и вала. Она се само звала виршофтерком, а ја сам ју звао милостивом госпођом, па онда јести доста. Лизику сам звао фрајла Лизи, па кад ми је год дугме фалило ил’ сам подеран био, све је она то испрешивала. Татомир, Велимир и Лаура били су сродници, па им је млого лакше ишло. Но међу собом су се често кошкали, па сам онда дошао у најгоре положење, јер нисам знао коме ћу страну држати, а сваки ме је хтео придобити. Ако је који од њи’ из шпајза што развукао, а г-ђа Реза одма’ мене на егзамен, ко је узео, јер ако не издам ко је, онда зло, држи мене за злодјеја, па онда гладуј. А опет нисам рад ни моју братију издавати, јер сам участвовао у свачему са њима. Ја сам међу њима био неутралан, премда сам од сваког хасне имао. Био сам на услуги сваком, па ме оставили на миру, но међу собом били су несложни, па сваки час један против другог какву денунцијацију г-ђи Рези предаје. Кад су се на мени кола имала сломити, онда је Татомир све на себе узео, и ја од белаја опрошћен.

Што се кујне и стомака тиче, ту сам био већ фала богу задовољан, но немам хаљина; почеле се већ дерати, а мати и сека ништ’ не шиљу. Сад је требало да си мало капитала стечем, но како? Од принципала никад ништ’; доста што ми и то чини. Кад и кад добијао сам по коју