без оца и матере, није их ни познавао. Имао је браће и сестре, но он је био најмлађи. Сестре се поудаваше, браћа се оженише, а он дође под туторство једног ближег сродника, коме га је отац на самрти поверио. Овај сродник био је у већем неком званију и у великој чести, и то баш у тој вароши, гди сам се и ја учио. Овај Бранков тутор, видећи отвореног изгледа дерана, надежду је добио, да ће човека од њега искресати. Но Бранко и његов тутор били су као оцило и кремен. У нечем могао је тутор успети, у нечем пак никако. И тутор је био неки особити човек. Строг је био преко мере, но честит. Луксус никакав трпио није; премда је у знатном званију био, носио се ипак просто; рукавице и фрак није никад носио. Од његови’ њему потчињени’ писара онај који је фризирату косу и штруфне на чакшире носио — није се могао код њега скрасити. Што се живота домаћег тиче, живио је шпартански. Није никад зими у топлој себи спавао, па и мој Бранко морао је, док је гођ код њега био, поред смрзнутог пенџера зими спавати. Сад се тек нашао мој Бранко у шкрипу. Премда је имао свој годишњи доходак, опет морао је намешћати астал, као и ја одовуд. Како се смркнуло, на њега нема одма’, тешко њему. Морао је ићи у гимнастику и фехтшул, па једнако премећати се и бости; код куће, опет, често је морао у подруму винске фртаљчиће дизати. Сваки се чудио таковом поступању, будући тутор је био могућан, а и Бранко имао је толико, да се могао комотније издржавати. У највећој зими морао је без рукавица ићи, а на леђа танка јака од јапунџета туторовог, на глави летња капа. Кревет му је био тврд: једна сламњача, под главом кожни јастук и једно ћебе. Фруштука и ужине нема, само ручак и вечеру. Никад крајцаре није добио; све што му је преко нуждно било, у руку му се дало. Када су питали тутора зашт’ тако строго с њиме поступа, одговорио је исти: »Хоћу и душом и телом да буде човек прави; имање и новац не чини човека срећним, штавише и нестану, па шта ће онда онај који се на друго што поуздати не може? Кад му је душа проста и чиста, а тело на сваку околност склонито, онда ће све буре светске лако прекужити, па пре ил’ после наћи ће за се право пристаниште. Ко је мекушан, боље да га нема, јер мекан човек сваком је злу, и телесном и