и за то. Незнања знак био је Н. Кад ко није био у школи, онда опет знак: О. Професор, кад уђе у школу, после обичне молитве, баци поглед на шеде, пак тешко оном који има Н., па га изазове на егзамен. Тако једанпут за неке дводневне празнике задата нам је била нека велика и тешка лекција; кад дођемо у школу, а оно у шедама сијасет Н. Ту је и моје било. Шта ћемо сад? Зачне професор од првога који има Н. — не зна ништа; хајд’ лези. Други, трећи — тако исто. Дође ред на Светозара Цифрића; не зна ништа, лези! Сад опет Љубомир Рудић; не зна, лези! Сад опет ред на Бранка Орлића. Забуни се, не зна ништа, лези, — но овај неће да легне. Као год међу људма, тако исто н међу децама налазе се различите ћуди и карактери. Доброг срца деца жале свог страдајућег друга; друга, опет, радују се. Који из освете, који из зависти, који да се умиле професору, сами свог друга обарају. Професор заповеди ђацима да га оборе. Бранко са стиснутим вилицама и готовом песницом дочека нападаче, но, побеђен, морао је дупловану порцију издржати. Већ сам видио да ће и на мене ред доћи. Срце ми једнако куцало, и доиста изове професор мене. Ја сирома’ с највећом резигнацијом и понизношћу, са спушћеном главом изиђем напоље, па, без да чекам да ме егзаминира, налазио сам за пробитачније к оном месту упутити се, на којем се егзекуција држи, па, прекрстивши се, да ми сви свеци буду у помоћи, легнем. Професор, видећи моју понизност, каже да устанем, и опрости ми, и тако ја сретно испливам без беде. Млоги су од ђака на мене због тога негодовали, држали су да немам куража, но то ме није ништ’ пекло. Цифрића и Бранка та је ствар јако коснула; Цифрић није више хтео у школу доћи, но одма’ се ангажира за берберског шегрта; Бранко није могао тако лако оставити школу, јер му код куће’ нису дали, но зарекао се да ће отсад још мање учити.

Но морам вам и о Бранку преповедати, и то од почетка до краја, јер је његов живот везан био са мојим. Били смо земљаци и другови, па тако мој живот је поред његовог, а његов поред мога интересант.

Бранко, као што сам већ споменуо, био је од добре куће, тојест имао је нешто имања. Остао је врло рано