имао је кућу и новаца доста, но при свем том није био подашан. После жене није остало деце; зато је издржавао јошт троје деце од овоје сестре, и то једну девојчицу — именом Лауру — около 10 година стару, а мушка деца се звала један Татомир, а други Велимир Мркајлов, стари између 12 — 14 година. Ишли су оба у школу. Имали смо једну куварку и једну млађу слушкињу: прва се звала Рези, а друга Лизи. Можете си сад лако претставити, какова је ово била менажерија у једној кући, гди праве госпође нема. Господар ретко је био по дана код куће, но како осам сати ујутру, а он од куће; тако исто одма’ после ручка. Изван школе морао сам и ја код куће послуживати, намешћати астал на подне и вечери, ићи у дућан за пиринач и друге ситнице, па кад сам добро послуживао, било је онда дост’ вечере. Господар није код куће вечеравао. Но и било је за вечером ината; вечера је слаба била. Кад сам господарове хаљине и чизме уредно чистио, добио сам увече већу порцију нег’ остали. Но све је то мени мало било; стара моја болест, глад, и сад ме једнако мучила. Тужили су се, да сам изем толико леба као сви други.

Од моји’ другова било је њи’ неколико који су у истој вароши са мном у школу ишли, међу овима и Бранко, и Љубомир, и Светозар.

У ђачком животу најгоре су биле мале школе, прва, друга, трећа, четврта латинска. Оне су биле прави пургаторијум за мале ђаке. Ове године могу се узети за ђачки шегртлук. У оно доба у тим школама тукли су ђаке, кад лекцију нису знали. Имао сам професора врло љутог. Био је сув, болешљив, па за багателу у јарост дође. Код куће мало сам имао часа учити се, јер сам послуживати морао, па ујутру ил’ после подне, кад идем у школу, а мени срце куца како ћу пред шедатора изићи. Знате ли каква је то страшна звер један шедатор? Он је у школи солгабиров. Од они’ који се најбоље уче избирају се; осим тога, морају бити строги. Сваки шедатор имао је под својом командом пет-шест лошији’ ђака, који су морали у школи, пре нег’ што професор дође, сву лекцију на изуст казати, па ако знаду, оно се забележи на једном великом за то приправљеном папиру, да је знао; ако ли не зна, било је знака