прсника, на грудима распучена плаветна цицана кошуља.

— Биће да је ово неки надзорник, помисли Јелена и приђе му.

— Шта ћете ви, госпођице ? упита је он чим је спази и не чекајући да она њега ослови.

— Молим, где је канцеларија уредништва? упита Јелена, прибирајући сву своју храброст и гутајући пљувачку.

— Шта желите? Ја сам уредник, Павић, одговори дебељко, гледајући младе девојке некако извивши врат. Да немате какав оглас? Онда идите лево, у администрацију.

Јелена немаде кад да што помисли, али осети дубоко разочарење.

— Донела сам један рад за омладински део „Журнала“.

— Дајте, затражи уредник, загледајући нешто око машине и пруживши руку некако иза себе.

Јелена му утури рукопис у руку.

Уредник га узе, али загледаше и даље око машине.

— А шта је ? Поезија, проза ? упита не осврћући се.