она с правом долазити у ову кућу и да ће је сви понизно поздрављати. Та шта су ти што се мувају око машина, шта су те девојке што убацују и савијају хартију, шта су сви они према сарадницима, према онима који својим радовима испуњују те новине!

Али очекујући ту замишљану будућност она не наиђе ни на кога ко би је упитао шта жели, а сама није знала на коју ће страну. Кад је пролазила поред једне машине која још није радила, она виде како један од оних црних људи ухвати једну девојку за раме, скоро за груди. Ова се закикота и баци се ногом да удари непристојника. Али и једно и друго били су далеко од тога да покажу какав гњев; не обоје се мирно, издаље, гледаху и смејаху.

— Као „На дну“, помисли Јелена, не знајући ни сама зашто, кад је ту ствар знала само по имену.

Најзад чу вику неког храпавог гласа, који је, свакако, нешто наређивао, али услед лупе машина Јелена није могла ништа разабрати. Појави се некакав дебељко, који није био црн као остали. Необријана лица, храпава гласа, на себи је имао неко овештало одело, без