Јелена је увиђала да сад има начина да се позна са „анархистима“.

Пошто је дуго лупала главу како и чиме да почне, изабра филозофију, идеју о Богу. Прелиста неколико брошурица о истоме питању, преписа читаве ставове из митологије Грка и Римљана, заокружи све то како је знала и умела и преписа што је читкије и лепше могла.

Јелена је замишљала да је уредништво листа велика и права радионица, висока, пространа и светла. Замишљала је ту неколико столова, дуж зидова полице са књигама, по столовима новине, расклопљене књиге, читави рисови хартије за писање. Нема тишина, само се чује, једва, како пера клизе по глаткој хартији. Даље је замишљала да ће је стати труда и муке да дође и до најмлађега сарадника, који је у њеним очима био нешто врло велико.

Читаву недељу дана није се усуђивала да пође у уредништво, управо долазила је до капије, чак је једном и ушла, али се, уплашена, одмах извукла. Чинило јој се нечувено смело да се појави тамо, она, којој је требало читаве две недеље да којекако напише ко зна шта, и то да се појави пред људима који свакога