III.

Јелена поче да чита. Читала је без избора и разбора, све руске писце који су јој дошли до руку. Толстој, Гогољ, Достојевски, Горки, Арцибашев ређали су се пред њеним очима. Није просто знала шта пре да чита. Све ју је интересовало, гутала је све.

Није заборавила ни Јову Дугића и његова дела. Мица ју је одвела у антикварницу Томе Јовановића и ту је Јелена, за незнатне новце, добила сва дела Јовина, почев од „Анархизма као филозофске доктрине“ до „Филозофије бројева“. Читала је то Јелена, али некако тешко и с муком. Није ту било јасности и лакога стила великих руских писаца, нити њихове занимљивости предмета. Није ту, сем наслова, било никаквих великих идеја. Читала је, али јој у глави није ништа остајало. Поче неке, по своме мишљењу интересантније ставове да учи и напамет.