или и врло лепа! И као зашто Сањин не би могао волети своју сестру друкчије него што су га учили. Она је била лепа девојка, пред њим се није устручавала, није много скривала ни својих телесних дражи, није дакле чудо што ју је он посматрао онаквим очима. Само што је он био тром, лењ, да и изведе оно што је имао у глави.

— Ја мислим да он није био лењ, прихвати Севић. Он није хтео да руши традицију о сродству, зато што би тиме, по конвенцијама које владају у друштву, убио срећу својој сестри. Видиш, он јој није бранио да се воли с другим. А можда није био сигуран да би и она волела њега истом љубављу ...

Дугић и Севић скренуше једном стазом, крај самога градског платна, куда их Јелена није могла пратити. Она се врати и седе на једну клупу близу изласка.

— И они говоре о „Сањину.“ То је свакако нешто велико. Мица уосталом рече да је роман веома занима. Видиш, молим те, мислила је Јелена, та гуска је у стању да разуме и такве ствари, а ја сам се наљутила на њу што није хтела да изађе у шетњу. Боље