капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина. Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.

Али се Даница није обазирала на ове услужности. Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.

Спасоју се већ било досадило служити туђег газду. Сем тога, било је опасно чекати: Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«. Стога намисли да ове године сврши ствар.

Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед. Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.

— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.

Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио ти. По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.

Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.

— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.

Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.

То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.

Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.

Народ се састаје у Ади. То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом. У средини острва