Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима. По уговору, Турци су га рушили. Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње. Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен. Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом. Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.

У средини града су две пећине: Видна, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: Мрачна, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране. Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол Тавнице. То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква. Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи. Даље се не може. Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.

Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине. Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.

Једно јато тица прнуло би са трна на трн.