— Шта радите? — упита их Живко и застаде.

Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.

Девојке им се придружише.

— До на ћошак! — рече Цаја.

И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.

Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању. Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист. Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга. Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.

Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град. Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.

Даница и Младен задржаше се на Граду.

То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара. Она доминира целом вароши и види се одасвуда. Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу. Доцније је ту становала средњовековна властела. Ту је ослепљен Никола Алтомановић. Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву. Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима: