се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.

Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.

Било је много света. Свако се обукао што је могао боље. Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза. Цигани су свирали као без душе. Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички. Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. Полицаја је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први немир. Кмет је гладио браду. Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.

Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди. Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра. Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.

Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао полицаји, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.

Даница га је данас трпела. Чак му је затражила чашу воде. Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.

У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.

Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника. Ко зна на шта је мислило ово