Рака је постао мало по мало прави пијанац. Из почетка је пио више да се покаже. Него то је бивало чешће, и сада је Рака већ пио, зато што му треба пиће, што му баш срце иште.

Рака је пио, певао, пратио се гајдашем. Више би му пута на ум пало, и он би окренуо преко баштина, преко јендека и плотова сирома гајдаш би исплазио језик стижући га. А морао је. Рака би прецепио банку, па би дао гајдашу, а сам је носио другу половину.

Тако је он проводио, тако се веселио. Кад и кад би дошао кући, јео, спавао па опет на ново. Кад би нешто две недеље без пића био, било му је мука, све га нешто дизало ; из њега је нешто зинуло на вино. Тако му се чинило. Сад га је морао пити, јер је тако научио. О женидби није никад више мислио. Од кад га она за срце уједе, мануо је све.

Криста је поред оне бабе расла сасвим по својој вољи, онако, као што смо видели.

За две године Рака је опет продао четири јутра земље. Онда му се нешто десило, што је вредно забележити.

Био је с купцем у општини, да праве