мушка деца. Сви су се скупљали овде на игру, јер овде су били најслободнији.

„Овако то иде”, рече Ђура.

И он закити себе и Кристу неким коровом — рузмарин то је. Још је и Кристи везао и неку крпу око главе, а један крај пустио па леђа. То је венац — а они млада и младожења.

Кад други видеше и сами се закитише. Донеше у бокалу и вина. Пили су сви, па све веле : „Аха, ала ваља”. Да богме, то је вода, али они су пијани. Певају боже, па свако својим гласом, да ти уши продеру, па се криве, посрћу, бајаги пијани су.

Е, кад је тога доста било, онда им рече Ђура:

„Ајте ви за кућу, а ми ћемо се сакрити, па нас ви тражите”.

И послушаше га.

Он довуче Кристу у кујну. Ту је било велико корито усправљено уза зид. Ђура га полако спусти, па рече Кристи, да се завуче под корито. Она то учини а за њом и он.

„Али мораш ћутати, да те не чују”, рече јој још.

Кујна је била пуна рупчага, па је под корито могао долазити свеж ваздух. И тако су ово двоје могли одиста дуго ћутати.

Они малишани протрчаше по дворишту,