кад је нико не окопава, кад јој нико не сасеца непотребне гранчице. И као што воћка кад се нађе у доброј земљи расте нагло, али са пуно и одвише грана, тако је и Криста расла. Дете рођено здраво, а добро пажено у раној младости, па је и сад било здраво. бујно.

Од кад јој је отац забранио да иде код стрица, нашао јој је неку стрину покојне Босе, да пази на њу и на кућу. Та жена била стара, па кад би зготовила по нешто за јело, а она преслицу под руку, па хајд у село.

Дете је остало само себи. Оно се онда забављало, како је знало. Да богме, само није било. Покупило би оно деце, па се ту ређају игре. Сад више није волела лутке и њихове сукњице, него друштво.

Играли се једанпут жмуре. Ту је био и Ђура комшијин. Био је већ велик. Дванајст му је година, а исписан већ и из школе. Он хоће, да се играју сватова, други жмуре, и тако се поделише.

„А ми ћемо и жмуре и сватова” рече Ђура.

„А како то?” упиташе га други.

Сви су били од Ђуре и млађи и слабији. Старији и најјачи се слуша. Тако је и овде било.

Десило се, да су у комшилуку била сва