Дођоше и листићи. Сад осуше фалити газдарицу, како уме, како зна... „Прва ти је она у селу“- завршио је Трива.

Дигоше се, да опет иду... „Куда?” упита пијано Рака.

„Шором” одговори Љубинко.

„Е, да код мене” рече Трива.

„Светли Босо!“ викну Рака. И она још онако необучена узе лампу па пође пред њима. Посветли им, док не изиђоше на сокак. Онда брзо уђе у собу. Осећала је, да јој телом пролази језа. На сокаку је још чула свирку и подвикивање. Она осети мржњу спрам тих око Раке, жалост за њим, страх за себе и дете, и све то у једанпут. Покрила се добро, а дрхтала је; заспи, а сваки час се трзала. Била је грозничава.

Рака је протерао кера те ноћи управо до зоре. Били су код Триве, па Љубинка, а пред зору опет у биртији. Кад се тек сасвим разданило, онда је Рака с Тривом дошао кући. Путем су све држали један другог, тобоже се чували да не падну. У истини они се гуркали, те би час један клекнуо, час други.

Путем истрчавао свет, да их види. Трива је промукло певао, па тиме дао знак, да иду. И свет их гледао.

Метаподаци

  • Неједнака браћа : приповетка за народ : ELTeC издање
  • Мамузић, Стеван (????-????)
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1896 - Нови Сад
  • Лиценца