„Аха, сад се може” промрмља и крену на раскршће.

Кад он тамо, а Љубинко — као да су у боб врачали — па ту.

„Е-хе, ево нашег столароша” нашали се Љубинко.

„Да шта, да шта! Него баш ти хвала!“ рече му сретни Рака.

„Плаћа је хвала“ нашали се и опет Љубинко.

„Е, кад је тако, а ти хајде!“ И уђоше у биртију.

Рака наручи литру вина, а Љубинко развеза говор; како је било јутрос у седници.

„Баш сам урадио како сам хтео“ заврши он.

„Добар дан! А гле, та ви сте већ ту“ промоли се Трива.

„Де, Триво, једну чашу!“ позва га Рака.

„Та... знаш... баш нисам тако за њега.“ Бајаги Трива неће.

„Та шта бога ти, шта ту ваздан, де пи!“

„Е, кад си баш тако навалио, а оно хајде једну. За здравље твоје, брат Рако, и била ти столица сретна и дуговечна“ наздрави Трива.

„Дај Боже, дај Боже!“ одговори Рака, и чаше се испише.

Тако дође други, трећи и до довече било