Боса унесе ужину.

„А де си јој то купио?” запита смешећи се Раку.

„Наишао један Крањац, а ја дај да дете обрадујем”.

„Како ти је баба добар, рођо моја” тепала јој мати, а онда је узе, да ужинају.

Ово је био сретан дан у Ракиној кући. Боса је опет веровала, да ће све добро бити.

„Тако се шали с дететом. па самном лепо говори“, мислила је Боса. „До сад ми није никад лепо говорио, а дете би тек погладио, помиловао, а ето данас.... Добро је, биће добро.“

И било је добро све до св. Аранђела? Ево шта је било.

Била је седница цркв. одбора да се даде сто. Седнице су држане у школи. Обично би у тима седницама седео учитељ за столом, а пред њим је била грдна књижурина — записник. Десно је седео попа, а лево председник. Одборници су седили у скамијама.

И на св. Аранђела скупише се тако у седницу. Знали су сви зашто су ту, па су лепо говорили, приповедали о чем другом, док не дође оно на ред.

Ено, председник устаде.

„Људи”, рече он, „има један сто, а шесторица

Метаподаци

  • Неједнака браћа : приповетка за народ : ELTeC издање
  • Мамузић, Стеван (????-????)
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1896 - Нови Сад
  • Лиценца