невесело ради. А кака и не би? Узори једанпут, двапут, посеј, подржај, повуци браном, а кад дође жетва, а оно тек пола од онога, што би требало да буде.

А шта ћеш ? Божија воља... па тако. Једне године уроди и одвише, друге премало, па опет дође на равно. А ето, кукуруз је, фала Богу леп, па ће ту бити берићета. А да Бог даје свуда берићета, би се побесио свет, па се ни Бога не би бојао. Бивало је то већ, кад наиђу узастопце три четир добре године. А треба мало и овако. Кад човек дође само мало до нужде, онда и боље пази.

И Раки је да богме било тешко. С новцем је испливао које како ону годину. Ама како ће ову сада. И код другог света ране нема, а код њега и мање. Радили туђини, туча била... па тако.

Три су душе, па се опет троши. А дођу и пастири на рану. И коњ му се један уштетио.

„Кад зло, оно свуда зло“ зловољно је говорио Рака.

„Ал кад је добро, онда се не каже : „Свуда добро“, него: „Није рђаво!“

„Ах, преживиће се и то“ одмануо је Рака руком.

Отишао би чешће у биртију, па ту по две чаше, по три чаше вина испразнио. Кад