Богом. Али се и журио, јер се опет плашио, да с Раком говори.

Тоша се одма оженио. Није могао сачекати годину бабине смрти. Шта ћеш, сад је баш морао.

Сватови су били као удовачки — на јутрењу. Мало ручка, мало пића, па свак себи. Човек самац, па шта ће.

И браћа Никшићи почеше нов живот.

Рака је то лето дао своју летину рисарима, странцима. Ови су му урадили и сложили у крстине, да сваки једанајсти крст буде њин. Онда је наимао по једнога човека и жену, те су му увезали летину, а тако је и овршена. Он би тек надгледао, а кад год, кад би му се допало и нешто помогао. Највише је бивао код Триве.

Овога кућа била је управо пред садашњом кућом Томином.

Тако Рака дође једнога дана после подне. Код Триве су врли.

Врућина је била, да човеку мозак узаври. Ако станеш на земљу, пече те као жеравица, ако се ма чега преватиш, све је врело, ватрено. У ваздуху све стало; нити ветра, нит поветарца да ову жегу разблажи. Само се чује неко брујање. На небу ни облачка, да