су одобравали све, што би рекао. Био је љуцки накресан.

Једном му приликом рече Трива:

„Певај, Рако, певала ти срећа као што ти пева. Кажу, лепо певаш“.

И он — таман да запева.

Триви се учинило дуго чекати, па рече :

„Певај чоче, жалост се мора и прежалити“.

Раки онда дође у памет жалост. Само што рече:

„Баба“ и.... погледа Триву.

Трива се покаја, а скоро и поплаши. „О, мани таког човека. Пијан и опет нешто зна“.

И у пијанству је бабу поштовао.

То се брзо заглади. Терало се онда до зоре.

У зору су Боса и Тоша поранили. Нису скоро ни спавали. Чекали су с вечера, дуго чекали. Машкаре су одлазиле и долазиле. Рака не дође до по ноћи. Већ се било све умирило. Онда и ово двоје одоше, да тобоже спавају. Будни су спавали, ето тако је било.

Седе сад, а не говоре.

Тоша се опет замислио, како ће бити, ако оде одавде. Све све, него му је само било жао Босе. „Пропашће она, изешће се“ мислио је он.

Метаподаци

  • Неједнака браћа : приповетка за народ : ELTeC издање
  • Мамузић, Стеван (????-????)
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1896 - Нови Сад
  • Лиценца