„А шта ти ја знам, брате, шта ми је било. Био сам надеран .... па тако. А могао сам пазарити. Човек је сигурно имао новаца, ама га љутило, што га ја терам, као да он бајаги нема новаца.“

„А, а, то се тако мисли!“ мислио је Рака.

„Да шта, да је имао", рече Рака на глас Триви. „Имао је Рака и педесетку да плати."

Трива се као у чуду окрену.

„А зар ти ниси отишао?" упита га, још чудећи се.

„Ето виш, да нисам", рече у смеју Рака.

„А ја чуо, да се ти још љутиш", говорио је слатко. „Оно, онда си ти био за цело љут, и ја би онда пазарио, да нисам измакао. Него онда си ти имао мало вина а било те и у оном друштву срамота, што те ја терам. Ја, Трива Бачван, да терам Раку Никшића, првога газду. Ала сам био луд! Него, ако си се Рако срдио, ниси имао за шта. Знаш, свет ко свет! А ко је мене запитао, ја сам му ето тако рекао. Та шта, и две би педесетке Рака могао платити".

Раки чисто свану. А колико се он јео због тога, али ето, не треба слушати свет. Да је одма са овим рашчистио, ето колико би био миран.

Трива је био и веселији нег Рака.