неће. И уђоше цару под чадора.... и чу се јаук .... баш видиш распорена цар Мурата. Вичу Турци, деру се, ударају на Срб-јунаке. Ено, сад ће... сад ће га сабљом, копљем... и ти стрепиш, дркћеш, бојиш се за њих. Као замањујеш руком, браниш их.

„Еј, а кога ти тучеш, еј!“ и твоји се смеју за столом.

А теби опет чисто жао, што те не пустише да дођеш до краја.

Хоће то тако да се догоди човеку у то време.

И Никшићи сви седе у соби. Тек што су упалили лампу. Покладе су данас, на је Боса све спремила, што треба, а ено и сад нешто цврчи у кујни. Та да, наићи ће ко год, па треба да има. А машкаре већ не фале. Ако нико не дође, ево младежи преобучене. Њима је увек до весеља.

И Боса изиђе, да пази у кујни.

Криста је седила на даскама, до фуруне. Величка је, сама се забавља. Преврће она тамо неке крпе, умата их на батрљицу од метле, одмата и умата. До послетка ће изићи ваљда нешто налик на лутку.

Тоша је седео за столом. Замишљен је био. То је било обично код њега и код Раке од сватова.