„Опет он", рече Рака, а није волео овог човека. Оно истина, он није имао ништа с овим човеком, али је слушао од других, да воле да забада. Он се ругао Сремцима и и њиним обичајима, а ови опет то исто њему. Само што су Сремци држали, да они могу дирати, „ми смо на свом огњишту“, они би говорили. „А што ти долазе нама, да нас терају с наших кућа“. Тако су Сремци мислили, а љутили се, кад се и он њима руга.

Дакако, да нису имали право. И што се они више Триви ругали, и он је њима.

„Дукат, да не идем“.

Трива је био напит.

„Е, баш ћеш отићи. Вози се као барон. Да видим, хоћеш и ту бити такав", мислио је Трива.

„Сексер, да идеш“, рече Трива.

„Ево, да не идем“ и новци су падали.

„ Четир, да идеш“. а све се више смеје.

„Четир, да не идем“, и Рака се све више љути.

„Форинта, да идеш.“

У соби тајац. Све очи упрте у ову двојицу.

„Да не идем“ и Рака баци форинту. Очи му севају.

„Два да идеш".

„Да не идем".