И Рака би рекао:

„Узми два три најмљеника, па ћеш сутра с њима искрчити ону живу заграду горе у башти, и ударићеш тамо плот. Ја ћу на другу страну”.

„Добро“, и то је било учињено.

Тако је то ишло у кући Никшића. Тако прославише и Божић, све тако дрвено, ништа од срца, братински. Тако дође и св. Јован, кад су сватови.

У сватове ићи није шала. Мора се ту љуцки спреман бити.

Давно пре зоре била су два Никшића на ногама, Боса и пре. Трчкало се ту, тражило: чистили се коњи, хаљине, обућа, кола. Кад се разданило, а на сред дворишта видиш кола чиста и у њима бели јастуци, а преко ових шарени ћилимови. Био је снег отпустио, па се соник покварио. Мора се сад на колима. У колима упрегнута два вранца, мораш их држати, на њима узде и амови, па све искићени лопарима, а на овима кићанке од вунице — ех! стани па гледај! Стриц стоји пред коњима, па их умирава, да се не би поплашили и тако шта покидали.

У соби се спремају Рака и Тоша. Рака весео, а Тоша није баш сасвим, али опет

Метаподаци

  • Неједнака браћа : приповетка за народ : ELTeC издање
  • Мамузић, Стеван (????-????)
  • OCR и корекција текста: Душко Витас
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1896 - Нови Сад
  • Лиценца