1. Пре деобе.

Свршено је, свршено. Ето и свет се разиђе са даће, само осташе још најближи сродници.

„Отпремише га синови и сна ваљано”, чуло се на сокаку, где говоре они што су били на даћи.

„Па и требало је, богме“, чули се одговори. „За његовог живота они су живели бог зна како још, а ето после њега — и руком показивали — така кућа, таке стаје, таки грунт, као што је у покојног бабе Цветозара, мало је наћи, мало!”

„Само ако буду умели, биће им добро!“ рекоше једни.

„Умеће, да шта ће!“ одговорише други.

„Да бог да, али тешко... тешко...” говорише они, као што то обично бива, да једни говоре добро, а други сасвим друкчије. та да, само нека се говори. И говорило се. Људи страхота воле да нагађају. Ови други су видели, како су му синови ваљани до сад