ме да вам јавим за старосваство.

###

Сватови ће бити чак тамо о св. Јовану.

„Нека, нека, ако ће. Ми ћемо бити спремни", одговори Рака. Кума Макрена поседе још мало. Разговараше о радовима јесењим, колико су шенице посејали, колико јечма, колико набраше кукуруза, па о времену.

Већ у ноћ диже се Макрена и оде.

Тек што она оде, а Тоша заусти.

„Бога ти, Рако, а како би се ти примио старосваства?!"

„А као зашто да не бих", чисто се осече Рака.

„А зар ти, болан, не знаш, јади те не знали, да онда неће бити ни по године, како је наш баба умро" рече Тоша са болом и прекором.

Рака се замисли. „А гле ! тога се нисам ни сетио; него сад шта је ту је", мислио је Рака, а онда ће гласно ;

„Па то је, чујеш Тошо, још од старине тако, да ми будемо њима стари свати, а они нама, па макар се шта десило. То ми је причао и покојни баба, па сам се зато и примио. А после; ми не морамо ни играти ни певати".

Изрече Рака, а није сасвим истину говорио. Тако је то додуше бивало између те две куће: Сузића и Никшића, али се није никад