уговор. Кад је бележник то урадио, позва их, да се потпишу. Купац се потписа. Рака није знао.

„Како то, Никшићу, ви млад човек да не знате писати?”

„Та није за гуске сено, господине!” рече исти председник цркв. општине.

И Рака би кидисао био на председника, да није био, где је био. Бележник га погледа, па му и он рече :

„Јест, и ја велим: Није за гуске сено.”

Рака љут оде.

Тог је дана био мастан алдумаш. Прво зато, што се и самом Раки пило много, а друго зато, јер треба пуно вина, да се прелије љутина, а на послетку и зато, што је Рака још хтео да се покаже. Још у таким приликама он је био„први” човек. Тако су бар говорили они, што су се поред њега напили. А волео је он још, да му се то каже. У селу га нико није ни гледао, ни вермао више у шта. И то га је терало да тражи овако друштво.