ГЛАВА ПРВА

у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.

Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа. Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.

Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана. Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу. Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се